Guzijola, Frida I Svasta Nesto...

U Metropoli se odrzava izlozba brkate meksicke slikarice po imenu Frida Kahlo.
Meni se, naravno, odma noga digla da se odem kulturno uzdizat pa sam momentalno nazvala Guzijolu: "Ej, os se ic sutra kulturno uzdizat sa mnom?"
"Ocu", rece Guzijola i zapecati mi sudbinu.

Pitala sam Brusa oce li se i on kulturno uzdizat.
Brus je frktao nosom i kolutao ocima. Naposlijetku je rekao..."Ocu ako MORAM, al samo zbog tebe."
Rekla sam mu da mu je dzaba ic tako preko guzice i da bi bilo bolje da odemo pogledat Madagascar crtic nekom drugom prilikom, a da na Fridu odemo Guzijola i ja same.

I tako...
Ukrcah se u podzemnu u subotu podne, ravno dva dana (brojkom: 2) nakon bombasko teroristickog napada i u nadi da cu na destinaciju Blackfriars doc u jednom komadu.
Cim mi je guzica plenula na stolicu, primjetila sam da preko mene sjedi mlad, ugladjen, uredan covik arapskog izgleda s ruksakom medju nogama, nekakvim mehanickim uratkom sto ga je vrtio medju prstima te da mrmlja sebi nesto u bradu na arapskom.
"Bombas samoubojica!!!!", raspametih se ja.
"Ne, ovo nije istina", pomislila sam i nervozno se razgnijezdila na stolici.
Onda sam se zgrcila.
Pa mi se zgrcio trbuh.
"Sta ako detonira ruksak??? Razletit cu se u komadice. Nece me moc sastavit."
Razmisljala sam o tome da izidjem van odmah na slijedecoj stanici, al sam odlucila da je to nepristojno i da ce bombas znat da sam izisla zbog njega.
"WAAAAAARGHHHHH", raspametila sam se, "Sta da radim??? Waaaargh!!!"
Na kraju odlucih da zgrcena proputujem do svoje destinacije i da covik vjerojatno nije bombas samoubojica. Ipak, pogledavala sam ga ispod oka za svaki slucaj.

Dosla je i moja stanica.
Bombas, naravno, ruksak nije detonirao, a ja sam se osjecala ko krava sto sam za prvog Arapa pomislila da ce se detonirat.
No, uostalom, ko mu je kriv kad si mumla u bradu na arapskom.
Ih!

Na izlozbi nas je docekao red i horde ljudi sto su jedva docekali da im Frida slike dodju pred nos.
"Nu, Guzijola, sta su svi navalili...ne bi rec da nisu bombe grunule prije dva dana, pa odma svi nahrupili da se voze podzemnom i gledaju slike", reko ja ignorirajuci cinjenicu da sam i ja navalila.
"Bas", rece Guzijola: "Ajmo mi u ducan da vidimo sta ima?"
"Ajmo"

U muzej-ducanu je bilo svake srice.
Za pogled su mi prvo pale neke kutijice.
Iznad njih je pisalo: Diorama-Ł8
"Nu, Guzijola...jel ovo Christian Dior radio da se zovu Diorama?", reko ja
"Ne, tikvetino. Tako se zovu te kutijice. Nije ih radio Dior.", zakolutala je ocima Guzijola
Uzela sam jednu u ruke i malo je protresla.
"Bah! U njima ne pada snijeg.", rastuzila se Guzijola
"Ne. Al mozda se stogod drugo dogodi kad ih protreses.", reko ja
"A jel? Sta?", zainteresirala se Guzijola
"Mozda se razbiju", reko ja i tresnem kutijicu jos jace.
Nije se razbila.
Odlucila sam kupit jednu bez obzira na to sto ih nije radio Dior.

Usli smo tako i na izlozbu. Bilo je krcato i svi su stajali ispred svake slike minimalno po ure.
"Guzijola, nemam ja zivaca ovo sve citat i gurat se"
"Hmpf", rekla je Guzijola
"Guzijola, nu sta su se sve picke podabukle u neke kvazi Latino, kvazi etno haljine"
"Hmpf", rekla je Guzijola
"Guzijola, nu kako su joj mala platna. Tako mogu i ja nacrtat, Bog je nevidija"
"Aha", rekla je Guzijola
"Guzijola, nu Frida je bila neka dobra zenica...voli chihuahue, majmune, voce i prave muskarce. Ko i ja uostalom."
"???", rekla je Guzijola
"Guzijola, ja sam gotova. Ajmo krkat", reko ja nakon 20 minuta i krenuh prema izlazu.