Blast From The Past-Brazil First Time

Buraz i ja digli nogu za ic u favelu i time isprepadasmo sve nase prijatelje koji usprkos tome sto su se rodili i cijeli zivot odrastali u Riu nikad nogom nisu krocili ne samo u favelu nego niti u blizinu favele.
Svi su nas pokusavali odgovorit od posjete i mislili su da smo ludi.
Ja im rekoh da smo nasli nekog frajera koji turiste vodi u favelu, a ovi nit su znali da to postoji nit su mislili da smo normalni.

Onda se jedan od frendova prisjetio da njegova maid zivi u Rocinhi (koja je najveca favela ne samo u Riu nego u Juznoj Americi) pa je pitao nju koliko je tamo opasno. Ova je odmah skocila i ponudila se da ne trosimo pare na tour nego da dodjemo kod nje i da ce nas ona razvest po faveli i vise pokazat nego tour jer tour ide samo u glavnu ulicu, inace je preopasno, a ako odemo s njom niko nas nece dirat jer nju svi znaju i vise cemo vidjet i upoznat.

I tako....buraz, prijatelj i ja se skupili u taksi i osli u Rocinhu. Taxi vozi, a mi gledamo kroz prozor...normalne kuce, ulice, bogatasi i onda doslovno zamaknes iza ugla i totalno druga prica...potleusice, smece i uzas. A to je bila glavna ulica.
Taksi je bio ko iz filmova i nije htio otic dalje od glavne ulice. Zapravo, zato jer taksiji tamo ne zalaze, ovi iz Rocinhe imaju organizirane svoje motor taxis i onda ako neko hoce ic u grad, motor taxi ih odvede za neku sitnu lovu.
Vani su u nekoj birtijetini (zapravo rupa u zidu) sjedili raznorazni karakteri i promatrali nas ko cudo zemaljsko. Svi su prekinuli pricu, stali i blenuli. Ja sam pocela otvarat vrata, a prijatelj je poceo panicarit i reko da ne izlazimo iz taxija dok njegova kucna pomocnica ne dodje po nas.

Kad je dosla, pocela nas je sprovodit po nekim uskim tamnim prolazima, Boga pitaj....sve puno smeca, govana, peradi, kokosiju.....ja se odmah osjetila ko kod nas na selu i kod kuce.
I tako smo dosli u njenu potelusicu. Izvana su kuce u ffaveli katastrofa... cigla, karton, lim....sta god im dodje pod ruku, al iznutra je sve cisto i uredno.

U glavnoj ulici su neke rupe u zidovima koje sluze kao ducani...ima cak i jedan cyber caffe u glavnoj ulici. A struju kradu od grada.
Pogled je super, Rocinha je na brdu i iz svake kuce se vidi sve...Copacabana, Ipanema, Sao Conrado, Corcovado, Lagoa. Da je to bilo koji drugi grad, a ne Rio, to bi bila jedna od skupljih cetvrti samo zbog pogleda.
Onda nas je malo razvezla okolo po kucama njenih prijatelja i sve su kuce bile uredne i ciste. Unutra svi imaju TV, radio, stereo, itd...
Najbolje su mi bile neke dvije sto zive na vrh brda u kuci od kartona...mislim da ni pitke vode nemaju, al obe imaju najnovije mobitele.

Buraz i ja smo bili glavna atrakcija i odmah su nam se prispojila dva mala ljepila. Moj brat im je bio glavna fora i stalno su ga ispitivali o nogometu.
Htjeli smo im nesto kupit i oni prvo nisu htjeli, i kad smo ih na kraju nagovorili....njih dvoje su izabrali neke najjeftinije kekse ikad i bili zahvalni ko ne znam sta.
Super neki klinci...nikako nisu mogli shvatit zasto mi ne pricamo portugalski (odnosno, zasto ja samo natucam) i brijem da su mislili da smo turbo glupi jer kad im je moj frend objasnio da mi ne pricamo portugalski samo su nas sazalno pogledali. Pogled tipa:"Iju, kako su njih dvoje tupavi"
Kad smo odlazili iz Rocinhe, prekinuli su igru i dotrcali do nas da nas pozdrave i poljube.

A u Rocinhi smo vidjeli svasta.
Drug dealerse, raketni sistem, sve zivo. Bilo je ko u filmovima. Neke stvari nismo mogli slikat iz razumljivih razloga. Zapravo, sad kad pogledam najinteresantnije stvari nismo mogli slikat, al jebiga.
Oni tamo imaju nekakav signalni sistem za sve. Tako kad smo mi dosli, prvo su ispalili warning signal da smo mi "prijatelji" i da nas nitko ne dira i isto signal da nas se oni ne boje jer nismo policija.
Malo kasnije je bio drugi signal....dolaze droge u favelu.
Imaju razlicite signale za policiju, za droge, za sve...
To je ko grad unutar grada sa svojim kodom ponasanja i zakona posebnim od Ria.
Favelu basically drze drug dealers i ako nekome iz favele nesto treba oni ce se pobrinut za to.
Kad smo hodali uokolo naisli smo cak i na drug deal...oni to sve na otvorenom rade jer im policija tamo ne mre nish. Cim dolazi policija, ide signal i sve se sklanja. Ovi iz favele naoruzani su do zuba. Imaju cak i missiles. Za nevjerovat!
Kad smo naisli na drug deal, ja se usrala od straha...mislila sam jebo, sad smo nagrabusili, al ono drek.
Ovi choppiraju i vazu kokain, slazu u vrece, deru linije, Boga pitaj....i onda uz put nama veselo odmahuju i vicu "Oba! Ova! Ijuju!!"
Kasnije nam je pomocnica mog frenda objasnila da jednom kad se ispale warning da smo frendovi da cijela favela zna da smo tamo, da smo gringos i da smo frendovi i da nam niko nista nece.

Onda smo vidjeli neko mjesto...sve je isarano grafitima i slicno....kao neki clearing usred favele, a visoko na brdu....i tamo nam je rekla da se drug dealers obracunavaju sa svojim zrtvama. Dakle, ako neko nesto zasere ili krivo napravi ili im se na bilo koji nacin zamjeri, tamo bude ubijen, utucen, silovan ili sto vec sve ne.
Mislim da smo mi imali lazni osjecaj sigurnosti jer smo bili s njom, al zapravo je zivot jako jeftin tamo.

U faveli, naravno, isto ima komada. Malo su me gledali i namigivali jer sam im bila neobicna i "blonde". Ja uopce nisam blonde, al mi je objasnjeno da za njih jesam (imam smedju kosu sa svijetlosmedjim pramenovima...kako bi im tek bila blonde neka prava blondica, Boga pitaj....sigurno bi se obrusavali u nesvijest).
Kasnije smo isli na rucak kod kucne pomocnice i ja se ponudima da operem sudje, kad ova skoci na noge i pocne mi (ovo je uzasno) ljubit ruke i govorit kako sam ja princeza i da ja njoj nikako ne mogu prat sudje. Meni je bilo neugodno i rekla sam joj da ja doma sve sama cistim i da je normalno da operem sudje. Ona je onda s nevjericom gledala i mislila da serem ko foka jer nemam maid koja sve radi za mene.

Takve su relacije u Riu. I obicno je podijeljeno po boji koze...vjerojatnost je da ces bit siromasan i zivjet u faveli ako si crn i da ces bit middle class ili upper class ako si bijel, a onda ti je sve servirano sa zlatnom zlicom u ustima. Cijeli zivot odrastes okruzen armijom dadilja i kucnih pomocnica sto sve rade za tebe.
Moji frendovi SVI imaju kucne pomocnice. I to ne one kao mi na zapadu koje ti dodju preko guzice ocistit kucu jedno tri sata i Bog te blagoslovio. O, ne, njihove kucne pomocnice ciste, ribaju i poliraju ko lude. I kuhaju im isto. Moj bivsi ima kucnu pomocnicu koja mu ves pere na ruke jer se ves masina "ne slaze s njegovim konceptom interior designa." (njegove rijeci, ne moje).
Primjetila sam isto da ima mali milion (vjerojatno vrlo profitabilnih) ducana s maid i ostalim uniformama, te da stare bogate babe na Copacabani idu u shopping s bar tri kucne pomocnice i onda se prekenjavaju po ducanima: "Rosa, dodaj mi ono. Maria, potrci po ovo!"
Kasnije, kad smo se vratili iz favele, svi domoroci su bili sokirani kako smo mi hrabri i kako smo tamo isli (a nama ni vlas sa glave nije falila i bilo nam je super tamo i svi su nas pazili i bili cool).
Domorocima ne bi ni u ludilu palo na pamet da tamo idu, al to je njihov problem.

A, policija...eh, oni su vam sokantni.
Najvole se podabuc u neke sexy, cool uniforme, al korupcija, mito, nerad...strava!!!
Idemo tako brat i ja ulicom i vidimo da se neka zena bacila iz zgrade na plocnik.
Ja se uspanicila i kazem burazu da treba policiju zvat, bla, bla...
On meni kaze:"Pa, tu su vec!"
Ja se okrenem, a ono JEDAN policajac, nonsalantno se podbocio na zid kuce i zvace zvaku. Ljudi okolo ove mrtve prelaze, pipkaju, prevrcu, a on nish! Nit ima policijska linija...ono "police line, do not cross", nit ista.
Svi slobodno secu i pipkaju oko trupla, a ovaj zvace zvaku.
Zivila njihova policija.