Wednesday, 4 July 2012

Blast From The Past-Brazil First Time



Put nazad do Londona je bio jako zanimljiv. Prvo smo unisli u auto za aerodrom, onda su nas zvali na pol puta iz hostela da smo zaboravili sve tri cachace koje smo kupili da se ponapijemo i ubijemo tugu, pa smo okrenuli auto i nazad po cachace.

Kad smo konacno unisli u avion, vidjela sam da je ispred nas sjela grupica Rusa koji su u pravom slavenskom duhu jos prije nego sto je avion krenuo poceli pit whisky i votku iz boce. Za kojih 45 minuta, obe boce su bile gotove.
Ja sam se okrenula burazu i rekla da je zlo i naopako i da se to nece dobro zavrsit. Naravno, cim su boce bile gotove, jedan od veselih Rusa je dobio nekakav napadaj (epilepticki cini mi se)...ja sam mislila, OK, sad cemo nazad sletit, njih istovarit i onda idemo, ali jok. Ostali Rusi su inzistirali da im je prijatelj dobro da leti i da oni imaju konekciju za Moskvu u Londonu te da oni moraju ostat u avionu.

Negdje prije Recifea (i na tocci gdje bi se odvojili od kontinenta i nastavili iznad oceana) je stjuardesa dosla i jos par puta pitala da li su sigurni da je prijatelj dobro i da se ne zele iskrcat na sto su oni odgovorili "Da, da!!!"
I tako...nakon sat vremena iznad oceana...Rus je dobio jos 3 (!!!!) epilepticna napada, avion se morao okrenut i otic za Fortalezu (najblizi grad u tom trenutku) i njega iskrcat. I tako sam ja sjedila u jebenom avionu 18 sati!!!!!!!!!!!!!
Naotekla sam na velicinu omanjeg slona. Brazilci su u medjuvremenu imali derneke in the aisles i djelili svima okolo bombone i grickalice i bili veseli bez obzira na sve.
Brijem da je letenje neprirodan cin. I kako god da objasnis nije normalno da hrpa metala visi u zraku.

0 comments:

Post a Comment

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...