Brazil-Extravaganza

Bio je vikend i Maresias je bio preplavljen vikendasima iz Sao Paula koji su se dosli pokazivat i asikovat s njima slicnim.
Brus i ja spremali smo se van s Fernandom i Luanom (imena nisam mjenjala pa se vi mislite). Izvadila sam kutijetinu sa sminkom iz torbe i pocela pregledavat i u mislima slagat ratnicke boje za ludu noc.
Odjednom se kupaonicom prolomilo:"Ne treba ti to!! Sta ce ti sminka? Niko se ne sminka. Vish da je ovdje lezerno." Bio je to Brus. Stajao je nadvijen nada mnom ko Scrooge.
"Jes´siguran?"
"Jesan!", rekao je on odresito.

Spremila sam boje i natandrcila samo japanke i kombinezon za ic na plazu. Da upotpunim ugodjaj, na nos sam nabila i naocale za vid. Da vidim kud idem i sta jedem. Na glavi mi se vijorilo nerascesljano gnijezdo kose.
"GOTOVA!", dreknila sam i izisla van iz kuce.

Prema meni se gegala Luana u majici razrezanoj do pola sise, minici dopicnjaci, visokopetnim cipelama (kako li ce samo hodat u tome po neasfaltiranom putu, pomislila sam.) i cijelom draguljarnicom nakita.
Poljubila sam je u obraz...i protrnula. Obraz joj je bio memljiv. Momentalno sam znala da je sminku stavila lopatom.
"Majmune! Reko si da mi ne treba sminka.", rekla sam ispod glasa kroz stisnute zube i munula Brusa u rebra.
"Ne treba. To je samo Luana stavila. Vidit ces, uosatalom. Ovdje je LEZERNO.", naglasio je jos jednom on.

Cim smo dosli na destinaciju, htjela sam u zemlju propast.
Destinacijom su se gore dolje setale modne extravaganze, svi su bili potkovani visokim petama, a lica im je krasilo nesto sto se moze opisati samo kao profesionalna sminka.
Osjecala sam se ko Ugly Betty na catwalku, ko jado, ko ptico-odojce sto je ispalo iz gnijezda.
"OOOO, kako ces platit za ovo!!", zaprijetila sam se Brusu.
"Joj, sorry, nisam znao, bla bla truc truc. Os ic doma da se presvuces...bla bla truc truc..."
Nisam ga vise slusala jer mi se zacrvenilo pred ocima.
"NE! NECU IC DOMA DA SE PRESVUCEM! TRPIT CU SAD KO JOVANKA ORLEANKA, AL TI CES SVEJEDNO PLATIT ZA OVO!", zgromoglasila sam.

Potom sam se skupila u stolici ko mis, da me niko ne vidi i bivala sve manja, manja i manja dok nisam postala nevidljiva na tih par sati.